Gruzija i Jermenija 2025
Odluka je pala da obiđemo i upoznamo ove dve države bivšeg SSSR-a. Obe zemlje su planinske, sa bogatom istorijom, jedinstvenom kulturom i tradicionalnim hrišćanskim nasleđem.
Gruzija i Jermenija se nalaze na južnom Kavkazu, na raskrsnici Evrope i Azije, između Crnog mora i Kaspijskog mora. Kako se stvari odvijaju i kako ratovi počinju i bukte u tom
delu sveta nismo hteli da čekamo da se to desi i na tim prostorima pa smo odlučili da što pre upoznamo ove dve trenutno bezbedne države.
Prošle godine smo planirali da putujemo u Iran pa nas je ratni sukob od toga odvratio i ostali smo uskraćeni da upoznamo tu divnu državu.Plan je bio da obiđemo i Azerbejdzan
ali ta država je ukinula sve granične prelaze sa susednim državama pa iz tog razloga nećemo ići tamo.
Dnevnik putovanja kamperom – Gruzija i Jermenija, leto 2025
Putnici: Miloš i supruga Dragana
Vozilo: Opel Movano kampervan
Cilj: Istražiti Gruziju i Jermeniju kroz prirodu, istoriju, vino i kulturu – sa što više slobodnog kampovanja
Država 1 - Bugarska
🗓 Dan 1 - nedelja 20/Juli/2025 – Krenuli smo!
Ruta: Od kuće (Srbija) do benzinske stanice u BugarskojPređeno: 492 km
Granični prelaz Srbija–Bugarska: Oko 1 sat čekanja
Uzbuđenje pred put kulminiralo je danas – spakovali smo se i krenuli iz kuće popodne, sa svežim planom, punim frižiderom i nestrpljenjem da izađemo iz poznatog. Na granici sa Bugarskom bilo je malo gužve – oko sat vremena čekanja, ali ništa što bi nas poremetilo. Put kroz Bugarsku je prošao glatko, a prvo noćenje obavili smo praktično – na benzinskoj stanici uz autoput. Nema glamura, ali funkcionalno. Spavali smo u kamperu, bez potrebe da koristimo prilično sumnjiv WC.
Kao i uvek Bugarsku uz kupljenu vinjetu prelazimo autoputem jer nisam ni siguran da može da se izbegne kupovina vinjete jer punkt koji kontroliše vinjetu nalazi se na samoj granici a natezanje i ubeđivanje sa bugarskom policijom je uzaludan posao. Od granice do granice ima 360km i laganom vožnjom ceo put se prođe za 4,5 do 5 sati.
Država 2 - Turska
🗓 Dan 2 – Bugarska → Turska (Çatalca, blizu Istanbula
📍 Jutarnje noćenje: Benzinska stanica na autoputu u Bugarskoj (oko 492 km od kuće)📍 Večernje noćenje: 5 Billur Sokak, 34540 Çatalca, Türkiye
📍 Koordinate: 41.3119, 28.2833 (N 41° 18' 43", E 28° 16' 60")
📏 Ukupno pređeno: 950 km od kuće
🛂 Granični prelaz: Bugarska–Turska – oko 1 sat čekanja
🛠️ Sitni kvar: Pregorela sijalica levog fara – uspešno zamenjena u toku dana
🗺️ Park4Night lokacija: Mesto kod Çatalce pronađeno preko aplikacije – lepo, mirno, korisno za pauzu
🚻 WC utisak: Izuzetno loš – najgori do sada, prljav i neugodan, nismo mogli da ga koristimo
🗑️ Okolina: Mnogo smeća u blizini – kvario inače dobar utisak mesta
📝 Utisak dana: Kombinacija vožnje, granice i malog popravka. Prva turska noć provedena blizu Istanbula na mirnom mestu, ali sa lošim sanitarnim uslovima. Kamper se drži odlično, ritam puta dobar, ekipa u kamperu stabilna 😊
🗓 Dan 3 – Šile, stene i kofteci pod zvezdama
Posle kraće vožnje, kafice pa zatim doručkom možemo reći da smo dan započeli kupanjem na neobičnoj plaži u Šileu, smeštenoj među stenama i istorijskim zidinama, s toplim i bistrim Crnim morem koje nas je mamilo, ali i dočekalo s mnoštvom meduza.
Kratko osveženje i odmah dalje – tražimo mir, prirodu i autentičan trenutak daleko od turističke vreve.
I našli smo ga. Na kraju dana stigli smo do vidikovca uz more kod Kandıre, na tački 41.1390, 30.0313, mesto koje oduzima dah pogledom, ali i žalosti količinom smeća koju su ostavili oni pre nas.
Ipak, nismo dozvolili da nam to pokvari atmosferu.
🚐 Kamper smo parkirali tako da pogled puca direktno na zalazak sunca nad Crnim morem. Uspeli smo da napravimo mali roštilj i za večeru spremimo čuvene Jusuf kofteke – miris i ukus domaće hrane uz zvuke mora i vetra u krošnjama.
Ovo je zvanično početak naše prave avanture – od ovog mesta pa sve do granice sa Gruzijom ništa više nije poznato, sve je novo i uzbudljivo.
Noć pod zvezdama, negde na nenaslovljenom putu pored mora. Put u nepoznato je i najlepši put.
Dan 4 i 5: Od Kandıre do kanjona na Crvenoj reci (Şahinkaya Kanyonu)
📍 Ruta: Kandıra – Adapazarı – Akyazı – Narlı – Vezirköprü – Şahinkaya Kanyonu
📏 Ukupno: oko 600 km, 9 sati vožnje (plus pauze, plus jedno spavanje)
🗓 Dan 4 – Od Kandıre do Çeltekmadeni (40.8777, 35.6335)
Ujutru napuštamo vidikovac kod Kandıre, gde smo prethodnu noć proveli uz more. Mesto je bilo lepo za oko, ali kao i mnoga divlja mesta uz tursku obalu – prljavo. Nakon jutarnje kafe i brzog pakovanja, krećemo prema istoku, ka unutrašnjosti. Duga vožnja kroz ruralnu Tursku protiče u znaku promenjivih pejzaža: sela, plantaže lešnika, pirinča, pašnjaci, šume, i planinski useci. Pauze koristimo za odmor i osveženje, uživajući u jednostavnosti lokalnih sela kroz koja prolazimo. Kako se približava večer, dolazimo do oblasti Çeltekmadeni. Na jednoj pumpi: Sipamo gorivo do vrha. Dopunjujemo tank sa čistom vodom – dragoceno kad kampuješ van kampova. Nedaleko odatle nalazimo mirno mesto za noć – izdvojeno, ravno i deluje bezbedno. Malo predaha za pivce, večeramo i spremamo se za spavanje. Ali taman pred spavanje, situacija se menja. Pojavljuje se policija – jedna grupa lokalnih ljudi, koja je bila u blizini, odmah je udaljena. Policajci zatim dolaze do nas i objašnjavaju da ovo mesto nije bezbedno za noćenje i da bi bilo bolje da odemo. Nisu bili neprijatni, naprotiv – bili su korektni i profesionalni, ali jasni. S obzirom na savet, odlučujemo da napustimo lokaciju i odlazimo do prve benzinske pumpe, gde parkiramo kamper i tu provodimo noć. Mesto je osvetljeno, ima toalet, a osećaj je odmah mirniji. Ovakva situacija je za nas bila netipična za Tursku, koju doživljavamo kao izuzetno bezbednu zemlju. Ipak, uvek treba biti otvoren za lokalne savete – jer, čak i kad ti deluje da si na dobrom mestu, neko iz okoline bolje zna. Zaspali smo kasnije nego što smo planirali, ali zahvalni što se sve završilo bez problema.🗓 Dan 5 – Kanjon na Crvenoj reci i noć u borovoj šumi nadomak Samsuna
Peti dan počinje s manjim tehničkim problemom – na benzinskoj pumpi gde smo prenoćili shvatamo da solarni panel ne puni baterije. Proveravamo kablove i vezu sa kontrolerom, ali bez uspeha.
Srećom, alternator kampera puni baterije dovoljno, pa odlučujemo da problem ostavimo za kasnije. Nastavljamo dalje ka našoj glavnoj destinaciji za taj dan – kanjon na Crvenoj reci (Kızılırmak Şahinkaya Kanyonu),
udaljen oko 70 km. Dolazimo ujutru, parkiramo kamper i odlazimo na krstarenje kroz kanjon, koje traje oko sat vremena.
Utisak je fantastičan – voda je mirna, stene visoke i impresivne, a atmosfera potpuno opuštajuća. Vožnja je prijatna, tiha i nikako skupa. Jedan od onih trenutaka koji se pamte.
Nakon krstarenja, spremamo doručak u kamperu, s pogledom na vodu. Posle kratkog odmora, krećemo dalje prema Samsunu, ali ne u sami grad, već ka jednom divljem kamp odmorištu u borovoj šumi na samoj obali mora.
Kad smo stigli, odmah nam je bilo jasno da ostajemo – debela ladovina, pesak pod nogama i zvuk talasa. Savršeno mesto za predah i spavanje.
🎇 Uveče, za kraj dana, palimo roštilj među borovima i pečemo batake koje smo ranije kupili u lokalnoj prodavnici. Večera uz miris borovine i mesa na žaru, uz lagani vetar s mora, zaokružila je dan na najbolji mogući način.
Odlazimo na spavanje umorni, ali puni utisaka i sa osećajem da smo našli baš ono što tražimo – mir, prirodu i slobodu.
🗓 Dan 6 – Kupanje u Crnom moru i noć kod Fatsa
Šesti dan počinje na najbolji mogući način – kupanje u Crnom moru, i to odmah ispod borića, na mestu gde smo prethodnu noć kampovali. Debela ladovina, pesak pod nogama i voda na samo nekoliko koraka od kampera.
Jutro provodimo polako – kafa u prirodi, doručak na otvorenom i zatim odmah u more. Cela atmosfera je opuštajuća i lagana, bez žurbe i planova. Danas je dan za punjenje baterija – i doslovno i metaforički.
Ceo dan smo proveli u kupanju, sunčanju, odmoru i jednostavnom uživanju. Na smenu smo se sklanjali u hlad, zaronili u vodu, čitali i kuvali jednostavne obroke u kamperu. Bez signala, bez gužve, samo priroda i mi.
U kasnim popodnevnim časovima, krećemo dalje prema istoku, uz crnomorsku obalu, sa ciljem da nastavimo ka sledećim destinacijama u pravcu Ordua i dalje.
Uveče stajemo da prenoćimo u blizini grada Fatsa, na pogodnom mestu uz put, dovoljno mirnom i pristojnom za noćenje. Parkirali smo kamper, napravili laganu večeru i smestili se za spavanje.
Dan bez mnogo kilometara, ali sa mnogo uživanja – pravi odmoraški dan.
🗓 Dan 7 – Trabzon, Aja Sofija i noć kraj mora posle Rize
Sedmi dan je bio još jedan od onih sa manje vožnje, a više utisaka. Nakon laganog jutra, nastavljamo vožnju uz Crno more prema istoku, sa glavnim ciljem da posetimo Trabzon – grad koji odiše istorijom i kulturom. Prva stanica je naravno Aja Sofija u Trabzonu – manja od one u Istanbulu, ali izuzetno zanimljiva, smeštena iznad mora, sa freskama koje su preživele vekove. Kratak obilazak unutrašnjosti, dvorišta i pogleda na obalu daje dobar osećaj o značaju ovog mesta kroz istoriju. Nakon toga se upućujemo ka centru Trabzona – koji nas dočekuje sa neopisivom gužvom. Saobraćaj gust, ljudi svuda, teško je naći parking, a još teže se kretati kroz grad kamperom. Ipak, uspevamo da se provučemo i napravimo kratku pauzu u centru – kafa, pogled na gradski trg, i odluka da ne ostajemo duže. U kasnim popodnevnim časovima nastavljamo dalje duž obale ka Rizeu, ali bez zaustavljanja u gradu – gužva je i dalje velika, a umor se oseća. Odlučujemo da stanemo neposredno nakon Rizea, uz samu obalu mora. Nalazimo mirno mesto uz vodu, idealno za noćenje. Zvuk talasa, pogled na otvoreno more i svež vazduh stvaraju savršenu atmosferu za odmor. Večera u kamperu, šum mora umesto muzike – dan završavamo smireno i zadovoljno.
🗓 Dan 8 – Prelazak granice: Turska → Gruzija
Osmi dan započinjemo rano, uz jasan cilj – napuštamo Tursku i krećemo ka Gruziji, ka obali i gradu Batumiju.
Vožnja uz Crno more protiče glatko, a oko 11 sati stižemo na tursko-gruzijsku granicu, kod prelaza Sarp. Tursku stranu prolazimo bez većih zadržavanja, ali kod gruzijske kontrole se zadržavamo duže nego što smo očekivali.
Dok čekamo da nas prozovu i obave formalnosti, 12 je sati, i još uvek se nalazimo u zoni između dve države – nestrpljivi, ali uzbuđeni zbog ulaska u novu zemlju i svega što nas tamo čeka.
Posle nekoliko sati čekanja na granici, ulazimo u Gruziju! Prvi utisci – nova energija, drugačiji ambijent, ali i dalje Crno more uz nas. Vozimo polako ka Batumiju, dok se utisci sležu i osećamo uzbuđenje zbog nastavka avanture.
Stigli smo u Batumi, ali gužva u gradu nas odmah podseća da smo zakoračili u popularnu turističku zonu. Jedva uspevamo da nađemo mesto za kamper, i to pravo u centru, odmah pored obale mora.
Nakon parkiranja, krećemo u laganu šetnju. Prva stanica – statuа Ali i Nino, impresivna metalna skulptura koja simbolizuje večnu ljubav i povezanost Istoka i Zapada. Posmatrali smo kako se skulpture polako okreću i spajaju,
uz pozadinu Crnog mora.
Zatim nastavljamo uz prelepu šetnu stazu uz obalu, široku i uređenu, sa palmama, osvetljenjem i mnoštvom ljudi. More s desne strane, grad s leve – Batumi nas dočekuje u punom sjaju.
Dan završavamo umorni, ali puni utisaka. Prvi dan u Gruziji je ispunjen energijom i promenom – i sada znamo: prava avantura tek počinje. Pred kraj dana, pravimo planove za sutra, jer nas čeka dublje istraživanje
unutrašnjosti Gruzije. Spremamo se za veliku nabavku namirnica, da bismo bili potpuno spremni za divlje kampovanje i dalje rute kroz planine, sela i istorijske lokalitete.
🗓 Dan 9 – Crno more, kafa na plaži i večera uz reku Abashi
Deveti dan počeo je opušteno – uz jutarnju kafu na divljoj plaži nedaleko od Batumija, tik pored Botaničke bašte, jedne od najvećih na svetu. Kamper je bio parkiran doslovno pored mora, uz pogled koji leči um i telo. Nismo planirali da ostanemo dugo, ali nas je pretoplo Crno more iznenadilo – voda kao da je iz tropskih krajeva. Ceo dan smo proveli na plaži, u kupanju, sunčanju i čistom uživanju. Kad se sunce počelo spuštati, krenuli smo dalje, ka mestu gde planiramo da prespavamo – u blizini kanjona Montvili na reci Abashi. Vožnja je bila prijatna, a kada smo stigli, našli smo mirno i prelepo mesto odmah pored reke. Raspakovali smo se, izvadili sto i stolice, i raspalili roštilj. Večera uz žubor reke, mirise mesa i prirodu svuda oko nas – pravi kraj savršenog dana.
🗓 Dan 10 – Kanjon reke Abashi i Prometejeva pećina
Deseti dan počeo je mirno – doručak uz reku, kafa, opuštanje, tišina prirode. Planirali smo da jutro provedemo vožnjom čamcem po reci Abashi, kroz kanjon Montvili, ali nas je dočekalo iznenađenje – reka je gotovo presušila, pa od vožnje nije bilo ništa. Umesto toga, peške smo krenuli kroz kanjon, i to se ispostavilo kao pun pogodak. Priroda je bila impresivna – litice, senke, zelena voda i svežina u vazduhu. Naišli smo na mesto koje je savršeno za kupanje, sa dovoljno dubine za skakanje i ronjenje. Bilo je živo, veselo, puno ljudi, ali i dovoljno prostora da se uživa. Posle osvežavajuće pauze uz reku, nastavljamo ka Prometejevoj pećini, udaljenoj oko 40 kilometara. Vožnja do tamo vodi kroz šumski krajolik, a dolazak do same pećine donosi osećaj veličine – jedna od najvećih i najpoznatijih pećina u Gruziji, s razlogom. Unutrašnjost pećine nas je oduševila – ogromne dvorane, stalaktiti, podzemna reka i osvetljenje koje sve čini gotovo magičnim. Poseta definitivno vredna svake minute i idealna završnica dana pre nego što krenemo dalje ka sledećim avanturama. Dan smo završili vožnjom do mesta Jimastaro, gde smo pronašli mirno mesto za noćenje: 📍 42.3159, 42.7089 N 42° 18' 57" E 42° 42' 32" Noć smo proveli uz tišinu sela, okruženi prirodom i spremni za nove predele koje donosi naredni dan.
🗓 Dan 11 – Put ka istoku i poseta rodnom gradu Staljina
Nakon doručka i jutarnje rutine, napuštamo Jimastaro i nastavljamo put na istok, prema sledećoj zanimljivoj tački – gradu Gori, rodnom mestu Josifa Visarionoviča Staljina.
Po dolasku, obilazimo Staljinov muzej, jednu od glavnih atrakcija ovog grada. Kompleks sadrži originalnu kuću u kojoj je rođen, kao i vagone iz njegovog vremena, dok muzejska postavka daje uvid u ceo život i politički uspon jedne od najkontroverznijih figura 20. veka.
Nakon muzeja, prošetali smo kroz Gori, grad koji odiše kombinacijom sovjetske arhitekture i gruzinske svakodnevice. Ulice su žive, trgovi široki, a atmosfera zanimljiva – kao spoj prošlosti i sadašnjosti.
U samom gradu, našli smo malu radionicu za punjenje plinskih boca i uspešno dopunili našu bocu sa gasom, što nam je posebno značilo zbog kuvanja i roštiljanja u prirodi.
Krenuli smo dalje ka Tbilisiju, a usput smo svratili do Tbilisi jezera (poznatog i kao "Tbilisi Sea"). Za noćenje smo izabrali vidikovac ispred gruzijskog nacionalnog spomenika, mesta s kojeg se pruža prelep pogled na grad.
Prespavali smo na parkingu jer samo u kasnim večernjim satima možete naći mesto za parking, uz tišinu visine i svetla Tbilisija u daljini.
🗓 Dan 12 – Tbilisi i put ka Jermeniji
Ceo dan smo posvetili istraživanju Tbilisija, živopisne i raznolike gruzijske prestonice. Šetali smo ulicama starog grada, uživali u pogledu sa vidikovaca, posetili Crkvu Svete Trojice (Sameba) – jednu od najvećih pravoslavnih crkava na Kavkazu, i obišli još nekoliko značajnih mesta koja svedoče o bogatoj istoriji i kulturi ovog grada. Grad nas je oduševio svojom atmosferom, arhitekturom i šarenilom života na ulicama. Popodne smo proveli laganom šetnjom pored reke Kure i kroz parkove koji osvežavaju urbani prostor. U večernjim satima smo krenuli dalje, pravcem ka Jermeniji, spremni za novu etapu putovanja. Negde usput nas je zatekla prva kiša na ovom putu – kratkotrajna, desetominutna letnja kiša koja je malo rashladila vazduh i oprala kamper. Za noć smo stali u prirodi, na mirnom mestu 10 kilometara pre gruzijsko-jermenske granice, okruženi tišinom i zelenilom. Spremni za sutrašnji prelazak u novu zemlju.
🗓 Dan 13 – Ulazak u Jermeniju
Petak, 1. avgust 2025. godine. Dan smo započeli vožnjom ka graničnom prelazu između Gruzije i Jermenije, na koji smo stigli oko 10:00 časova. Nadali smo se brzom prelasku, ali stvarnost je bila drugačija. Na granici smo se zadržali sve do 14:30, dok smo obavili sve formalnosti:Prvo smo platili obaveznu ekološku taksu (ili neku sličnu naknadu – niko nam baš precizno nije objasnio),
zatim i obavezno auto-osiguranje za vožnju po Jermeniji,
kupili smo SIM karticu za internet,
i na kraju zamenili nešto evra u jermensku valutu (dram).
Sve to nas je prilično usporilo, pa je veći deo dana prošao u papirologiji i administraciji na samoj granici. Ali, nema veze – ulazak u novu zemlju sa sobom nosi i svoje „carinske rituale“. Nakon svega toga, nastavili smo putovanje dalje kroz Jermeniju, spremni za nova otkrića. Nakon izlaska s granice i svih obavljenih formalnosti, put nas je doveo do jednog od najimpresivnijih verskih i istorijskih mesta u Jermeniji – manastira Haghpat. Ovaj srednjovekovni kompleks, koji je pod zaštitom UNESCO-a, ostavio je snažan utisak svojom monumentalnošću, mirom koji zrači i prelepim pogledom na dolinu reke Debed. Šetnja kroz kamene hodnike, razgledanje detaljnih uklesanih krstova (hačkara) i masivnih crkvenih zidina bila je pravo putovanje kroz vreme. Iako umorni od granice, ovakva destinacija brzo nas je podsetila zašto putujemo – zbog susreta sa mestima koja ostavljaju bez daha. Nakon obilaska manastira Haghpat, nastavili smo vožnju spektakularnim kanjonom reke Debed. Put vodi kroz strme litice i zelene obronke planina, a prizori koji se smenjuju kroz prozor kampera ostavljaju bez daha.Na svakom koraku vidi se spoj prirodne snage i istorijskog nasleđa – stari kameni mostovi, ruševine, tuneli, usamljeni krstovi na uzvišenjima. Uživali smo u vožnji, stajali na nekoliko mesta da udahnemo vazduh i fotografišemo pejzaže. Ovaj deo Jermenije deluje gotovo netaknuto i autentično. Vožnja kanjonom Debed bila je pravo iskustvo, jedno od onih koje se ne zaboravlja. Vožnja od Dilidzana ka jezeru Sevan bila je prava avantura – duga uzbrdica sa bezbroj serpentina, koja se penje sve više kroz guste šume i planinske prevoje. Na svakoj krivini – kao po pravilu – kiosci sa kuvanim kukuruzom i prženim suncokretom, gotovo ritualno razmešteni da putnicima pruže kratki predah. Put je bio naporan, posebno za kamper, ali je svaki pogled na okolnu prirodu i doline ispod nas bio nagrada sam za sebe. Kako smo se približavali jezeru Sevan, vazduh je postajao svežiji, a plavetnilo ogromnog jezera pojavilo se u daljini kao nagrada za sav trud. Vožnja jeste iscrpela, ali je bila i jedno od najupečatljivijih poglavlja našeg putovanja. jezero Sevan, jedno od najvećih visokoplaninskih jezera na svetu, dočekalo nas je svojom tirkiznom bojom i prostranstvom koje se stapa s nebom. Nalazi se na nadmorskoj visini od oko 1.900 metara i predstavlja pravo prirodno blago Jermenije – mesto gde planine, voda i vetar stvaraju osećaj slobode i tišine. Dan smo završili savršeno – roštiljem na obali jezera Sevan, uz lagani povetarac i miris borova iz obližnje šume. Raspakovali smo sve pored vode, pripremili večeru i uživali u pogledu na zalazak sunca koji se ogledao u mirnoj površini jezera. Nakon večere, prespavali smo tu, na samoj obali, u tišini koju je remetilo samo lagano talasanje vode. Idealno mesto da se odmori telo i resetira um.
🗓 Dan 14 – Od jezera do jezera
Dan 14 možemo opisati kao putovanje od jezera do jezera. Probudili smo se na obali veličanstvenog jezera Sevan, uživajući u miru jutra i svežem planinskom vazduhu. Nakon doručka, uputili smo se južno kroz Jermeniju ka jednom od najsvetijih mesta u zemlji – manastiru Khor Virap, odakle se pruža spektakularan pogled na planinu Ararat, simbol jermenske duhovnosti i nacionalnog identiteta. Manastir Khor Virap nalazi se u Jermeniji, u regionu Ararat, svega oko 40 km južno od Jerevana. Njegova pozicija je jedna od najimpresivnijih u celoj zemlji: manastir leži na blagom uzvišenju u ravnici reke Araks, gotovo na samoj granici sa Turskom. Ono što čini lokaciju posebno atraktivnom jeste činjenica da se manastir nalazi tačno naspram planine Ararat, simbola Jermenije. Kada je vedro vreme, iz dvorišta i kula manastira pruža se spektakularan pogled na snegom pokrivene vrhove Velikog i Malog Ararata.Granica sa Turskom: praktično odmah ispod manastira, svega oko 1 km vazdušne linije. Manastir je smešten na malom brežuljku, a ispod njega se pruža granična zona sa ogradom i stražarskim tornjevima.
Granica sa Iranom: nalazi se jugoistočno, vazdušnom linijom oko 11 km od manastira ili 562 km kamperom.
Granica sa Azerbejdžanom (Nahičevan): istočno, na oko 45 km.
Sam kompleks se gradi na mestu gde je, prema predanju, sv. Grigor Prosvetitelj bio zatvoren 13 godina u dubokom podzemnom zatvoru (khor virap doslovno znači „duboka tamnica“). Pogled na snežni vrh iznad ravnice ostavlja bez daha i teško ga je opisati rečima. Dan smo završili na potpuno drugačijem, ali jednako očaravajućem mestu – veštačkom jezeru na reci Azat, okruženom planinama i prirodom. Tu smo se smestili za noć, uživajući u tišini i pogledu na vodu koja se presijava pod večernjim suncem. Još jedan dan pun kontrasta i lepote, od jednog vodenog mira do drugog.
🗓 Dan 15 – Kultura, priroda i noćni Jerevan
Petnaesti dan našeg putovanja bio je ispunjen duhovnošću, prirodnim čudima i gradskim ritmom. Prvo smo obišli manastir Geghard, isklesan u stenama, koji ostavlja utisak svojim spokojem i arhitekturom.
Nedaleko odatle nalazi se još jedna neverovatna atrakcija – Simfonija stena (Symphony of Stones), prirodni fenomen bazaltnih stubova duž reke Azat. Tu smo sreli grupu hrvatskih turista i proveli prijatno vreme u razgovoru,
razmenjujući utiske s puta. Popodne smo proveli u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, šetajući njegovim ulicama, trgovima i parkovima. Grad nas je posebno oduševio noću – osvetljeni Plato republike,
fontane koje plešu uz muziku, i živahna atmosfera dali su posebnu čar ovom danu. Jerevan nas je dočekao gostoljubivo i u punom sjaju.
🗓 Dan 16 – Sećanje, šetnja i mirno veče u Jerevanu
Šesnaesti dan započeli smo tiho i dostojanstveno, na parkingu pored Muzeja jermenskog genocida, gde smo prethodne noći i prespavali. Dan smo otvorili obilaskom ovog važnog mesta koje ostavlja dubok trag i budi snažne emocije.
Postavka muzeja svedoči o teškim momentima iz istorije jermenskog naroda, a centralni spomenik i večni plamen podstiču na razmišljanje i poštovanje. Sa vrha memorijalnog kompleksa pruža se veličanstven pogled na grad
Jerevan i planinu Ararat u daljini – simbol nade i istrajnosti. Nakon muzeja, nastavili smo sa obilaskom grada, prošetali ulicama punim života, a zatim se popeli na čuvene Kaskade,
ogroman stepenasti kompleks umetničkih instalacija, terasa i fontana. Uživali smo u pogledu na grad, uz zvuke uličnih muzičara i atmosferu koju Jerevan nesebično pruža svojim gostima.
Dan smo završili upravo tamo gde smo ga i započeli – vratili smo se na parking pored muzeja, večerali uz tišinu i panoramu osvetljenog grada, i prenoćili na istom mestu, spremni za nove jermenske avanture.
🗓 Dan 17 – Spomenik Majke Jermenije i panoramski pogled
Sedamnaestog dana posetili smo Spomenik Majke Jermenije, impozantnu statuu koja s ponosom gleda na Jerevan i simbolizuje snagu i zaštitu naroda. Nalazi se na uzvišenju sa kog se pruža fantastičan pogled na grad i okolinu. U okviru kompleksa obišli smo i Vojni muzej, posvećen borbama i istoriji Jermenije, a ceo prostor odiše tišinom i poštovanjem.
🗓 Dan 18 – Suveniri, rastanak sa Jerevanom i povratak ka Gruziji
Osamnaestog dana otišli smo na jednu otvorenu pijacu sa suvenirima, kako bismo kupili magnete i još ponešto za uspomenu iz Jermenije. Pijaca je bila šarena, vesela i puna rukotvorina, a prodavci ljubazni i srdačni. Nakon toga smo se pozdravili sa Jerevanom i krenuli nazad prema gruzijskoj granici.
🗓 Dan 19 – Povratak u Gruziju i mirno mesto uz reku
Devetnaestog dana tarifnu i pasošku kontrolu prošli smo veoma brzo, bez zadržavanja. Ulaskom u Gruziju pronašli smo mirno i lepo mesto uz reku, u blizini glavnog puta, gde smo odmorili, uživali u prirodi i proveli noć. Taj predah u zelenilu bio je savršen način da zatvorimo poglavlje jermenskog dela puta.
🗓 Dan 20 – Povratak u Tbilisi
Dvadeseti dan proveli smo ponovo u Tbilisiju, gradu koji uvek ostavlja snažan utisak. U večernjim satima krenuli smo u šetnju do impozantnog spomenika Majke Gruzije. Umesto žičare, odlučili smo da se popnemo peške,
vijugavim stazama koje vode uzbrdo, prolazeći pored nekoliko crkava. Sa staze se otvarao divan pogled na grad i na „zlatnu“ crkvu Svete Trojice, najveći pravoslavni hram u Gruziji, čija zlatna kupola dominira panoramom
Tbilisija i vidi se gotovo iz svakog dela grada.Prizor i slika sa naslova ovog putovanja je napravljena na pola puta do spomenika i baš nju sam odabrao da opiše celo putovanje u jednoj slici.
Na samom vrhu dočekao nas je spomenik Kartlis Deda – Majka Gruzije, simbol grada visok 20 metara. U jednoj ruci drži mač za neprijatelje, a u drugoj čašu vina za prijatelje,
oličavajući gruzijsku gostoljubivost i borbeni duh naroda. Silazak je bio žičarom, koja nas je spustila pravo u centar parka, pa smo laganom šetnjom završili večernji obilazak. Na obali reke Kure odmorili smo se i
upili atmosferu živog grada pod zvezdanim nebom.
🗓 Dan 21 – Povratak na more
Dvadeset prvi dan bio je u znaku duge vožnje. Krenuli smo iz Tbilisija i gotovo ceo dan proveli na putu prema zapadu Gruzije. Nakon pređenih mnogih kilometara, stigli smo do Batumija i odlučili da veče završimo na obali mora. Spavanje smo organizovali na istoj onoj plaži gde smo prenoćili između osmog i devetog dana putovanja. Ponovo smo uživali u šumu talasa i svežem morskom vazduhu, zatvarajući još jedan dan pun vožnje, ali i lepih očekivanja za nastavak puta. 🌊🚐
🗓 Dan 22 – Kupanje i večernji Batumi
Dvadeset drugi dan proveli smo u opuštanju na istoj plaži gde smo prenoćili. Ceo dan bio je posvećen odmoru i kupanju u toplom Crnom moru, dok smo čekali da sunce malo popusti. U večernjim satima zaputili smo se u centar
Batumija. Tamo nas je dočekala posebna atmosfera – svetla, fontane, moderna arhitektura i živost ovog letovališta. Večeru smo obogatili tradicionalnim gruzijskim specijalitetima – kačapuri, mekano testo punjeno sirom,
i khinkali, sočne knedle punjene mesom i začinima. Nakon večere obišli smo i čuvenu statuu Ali i Nine, dvoje ljubavnika koji se večito spajaju i razdvajaju u pokretnoj skulpturi.
Ovaj prizor, osvetljen u bojama noći, ostavlja snažan utisak i simbolizuje večnu ljubav. Šetali smo dalje uz obalu i posmatrali luke Batumija iz kojih kreću brodovi na noćna krstarenja.
Svetla s paluba i muzika koja je dopirala s mora davali su poseban šarm večernjoj atmosferi. Na kraju dana prepustili smo se uživanju u sjaju noćnog Batumija, grada koji blista i živi punim plućima i kada sunce zađe. 🌊✨
🗓 Dan 23 – Povratak u Tursku
Jutro smo započeli polaskom iz Batumija pod oblačnim nebom i uz jake padavine, što je malo otežavalo putovanje, ali nije pokvarilo raspoloženje. Pre nego što smo u potpunosti napustili grad, svratili smo da napunimo rezervoar jeftinim dizelom, spremni za dug put ka kući. Na putu smo uživali u prizorima prirode, među kojima se posebno isticao nabujali vodopad pored skulpture Apostola Andreja (Andrew the Apostle Sculpture and Waterfall) – snažna voda i umetnička instalacija činili su spektakl u tmurnom vremenu. Granice smo prošli bez ikakvih problema, brzo i efikasno, što nam je omogućilo da mirno nastavimo put ka domu. Ostatak dana protekao je u vožnji, uz uspomene na sva mesta koja smo obišli i planove za završetak ovog nezaboravnog putovanja. U večernjim satima stigli smo u Samsun, gde smo iskoristili priliku da ga obiđemo noću. Poseban utisak ostavio je Samsun kapalı çarşı – zatvorena pijaca prepuna života, mirisa i šarenila, čak i u kasnim satima. Noćni Samsun nas je dočekao u svom punom sjaju, sa osvetljenim ulicama i živahnom atmosferom velikog primorskog grada.
Gruzija vs. Jermenija – zapažanja sa puta kamperom 🚐
Tokom naše ture kamperom kroz Kavkaz, prošli smo i kroz Gruziju i kroz Jermeniju, dve zemlje slične kulturom i istorijom, ali vrlo različite po detaljima koji znače mnogo kad putujete na četiri točka, sami i spavate gde stignete. Evo naših najjačih utisaka – možda nekome pomogne u planiranju, ili bar izmamimo osmeh.🐄 Domaće životinje – stalni učesnici u saobraćaju
U Gruziji – krave, konji, ovce i psi šetaju putevima kao da su im dedovina. To nije izuzetak već pravilo. Od glavnih magistrala do uskih seoskih puteva, moraš biti spreman da zakočiš zbog stada koje se nimalo ne uzbuđuje zbog tvojih planova. U Jedmeniji daleko, daleko manje ali ima i toga. Savet: vozi po danu i ne očekuj da će iko rešiti taj „problem“. To je deo lokalne svakodnevice.
🚘 Desni volan, leva traka (?!)
U Gruziji, desni volan je gotovo norma. Ogroman broj automobila stiže iz Japana — polovan, jeftin, ali sa volanom na "pogrešnoj" strani. U Jermeniji, ima ih, ali mnogo manje. Vožnja je logičnija i preglednija. Problem: vozači sa desnim volanom preticu „naslepo“. Pa sad, ako voliš adrenalinsku vožnju...
🚓 Policijska prisutnost – show vs. tišina
Gruzija: patrolna kola na svakih 500 metara. Rotacije često upaljene, kao svetlosna instalacija. Da li nešto rade? Ne znamo. Nikog ne zaustavljaju Jermenija: mnogo manje policijskih vozila, prisutni isto pod rotacijama ali nenametljivi. Deluje ozbiljnije. Zanimljivo: u Gruziji izgleda kao da policija glumi prisustvo, u Jermeniji deluje kao da zaista radi.
🅿️ Parking – i ono što ga prati
Gruzija: gotovo svuda se naplaćuje. Aplikacije, SMS, lokalci koji „organizuju“ naplatu. Jermenija: u Jerevanu i oko popularnih mesta da, ali van toga – najčešće besplatno. Za kamper: tražiš mesto uz šetalište? U Gruziji ćeš platiti. U Jermeniji – možda nećeš ni naći znak.
🎟️ Stranci vs. lokalci – dupli cenovnik
U obe zemlje postoji razlika u cenama: – ulaznice za atrakcije – cene na pijaci – pa i u restoranu ako si „očigledan turista“. Nije nužno neprijatno, ali ume da frustrira. Cenkanje pomaže, kao i malo lokalnog jezika.
🚗 Limeni krševi i vožnja po instinktu
Kao da su se svi automobili borili za opstanak. U obe zemlje veliki broj starih, tehnički sumnjivih vozila. Vožnja je nervozna, agresivna i haotična. Niko ne daje žmigavac, ali svi sviraju — ponekad čak i iz prijateljskih razloga. Na putevima van grada Lade "Specijalke" i Mercedesi E-klase "buljavi" iz 2000 god. su svaki treći auto a u glavnim gradovima Mercedes G-klase "kockice" se mogu videti, bukvalno na svaka 3 minuta. Gradski saobraćaj u mestima je u autobusima koje je vozio Aleksandar Berček u firmi "Krsić i sin" Zanimljiv momenat: vozila sa štop svetlima koja ne rade, vozači koji misle da je truba zamena za kočnicu.
🎙️ Saobraćajne kamere i... Zoran Modli
U Gruziji – na svakih 300 metara kamera, i naš Waze (glas Zorana Modlija) je bukvalno odlepio. „Kamera. Kamera. Upozorenje. Kamera.“ – stalno. U Jermeniji – ima ih, ali manje. Modli se konačno odmorio.
🏙️ Sjaj i beda – Batumi vs. Jerevan
Batumi: luksuzni neboderi, svetleće fontane i kazino hoteli stoje tik uz oronule zgrade, blatnjave sokake i sovjetske blokove. Šokantni kontrast. Jerevan: vizuelno skromniji, ali mnogo ujednačeniji i prijatniji. Nema toliko „wannabe Dubaija“, ali ni šoka.
👫 Ljubaznost i prijateljstvo lokalaca
Dok su ljudi u Gruziji uglavnom ljubazni, u Jermeniji smo primetili daleko topliji i prijateljski nastrojen pristup. Bilo da smo pitali za put, kupovali na pijaci ili stajali pored kampera – gotovo svako je rado pomogao, nasmejao se i često pozvao na čaj ili razgovor. Za sedam dana sigurno smo dobili 4-5 puta korpu voća od lokalnih ljudi po selima pa čak i i Jerevanu. Ta toplina i gostoprimstvo čini Jermeniju izuzetno prijatnom za putovanje, posebno kad se krećeš kamperom i često zavisiš od spontanih susreta i lokalnih informacija.
🎯 Zaključak
Gruzija je divlja, šarena, haotična i puna kontrasta. Jermenija je tiša, ozbiljnija, umerenija i, za nas, nešto lakša za kamper-putovanje. Obe zemlje su sjajne za avanturiste, ali zahtevaju dobru pripremu, strpljenje i otvoren um.
🗓 Dan 24 – Samsun i put prema Samandere vodopadu
Dan smo započeli u Samsunu posetom muzeju brodu „Bandırma“, istorijskom mestu sa kog je Mustafa Kemal Atatürk 1919. godine započeo put koji je doveo do osnivanja moderne Turske. Brod je pretvoren u muzej i lepo očuvan,
pa smo mogli da osetimo delić atmosfere tog vremena. Nakon toga obišli smo Batı park, veliki zeleni gradski park na obali mora. Najviše su nas impresionirale impozantne skulpture lavova, visoke i masivne, u koje se može i ući,
kao i spomenik Amazonkama – legendarnim ratnicama za koje se veruje da su nekada živele na ovim prostorima. Cela postavka poznata je i kao Amazon Village, gde se kroz skulpture i replike šatora dočarava život ovog naroda.
(Zanimljivo je da Amazonke nemaju nikakve veze sa Južnom Amerikom – one su deo grčkih mitova i vezuju se baš za severnu Tursku. Tek vekovima kasnije, španski osvajači su po njima nazvali reku i prašumu Amazon u Južnoj Americi.)
Poseban doživljaj bila je vožnja žičarom Samsun Teleferik Tesisleri, odakle se pruža prelep panoramski pogled na grad i Crno more. Posle uživanja u gradu, nastavili smo dalje prema unutrašnjosti Turske, sa ciljem da
stignemo do Samandere vodopada. Put nas je vodio kroz planinske predele i guste šume, a očekivanje da stignemo do ovog prirodnog bisera davalo nam je dodatnu energiju. 🌿💧
🗓 Dan 25 – Poseta Samandere vodopadu i vožnja kroz Istanbul
Jutro smo dočekali u prirodi i posvetili ga poseti Samandere vodopadu, jednom od prvih zaštićenih prirodnih spomenika u Turskoj (proglašen još 1988. godine)i najlepših prirodnih spomenika u Turskoj.
Vodopad se nalazi u zelenilu gustih šuma, a posebna čar su drvene staze i mostići koji vode kroz čitav kompleks. Voda se obrušava niz nekoliko kaskada u duboke bazene, stvarajući snažan huk i prijatnu svežinu u vazduhu. 🌿💦
Ulaz u kompleks je vrlo povoljan – oko 1,5eura po osobi,
dok je parking obično besplatan. Pored vodopada nalaze se i mesta za piknik i odmor, tako da poseta lako može da potraje nekoliko sati.
Nakon uživanja u prirodi, nastavili smo vožnju do kasno uveče, ciljajući da prođemo kroz paklene gužve u Istanbulu. Tokom puta smo prešli Fatih Sultan Mehmet most i prošli pored novog aerodroma u Istanbulu,
što je bio zanimljiv prizor, posebno pri noćnom osvetljenju.Na kraju dana prenocili smo u Çatalci, na adresi:
5 Billur Sokak, 34540 Çatalca, Türkiye – mirno mesto, idealno za odmor nakon dugog dana na putu. 🚐🌙
🗓 Dan 26 i 27 – Povratak kući
Dan 26 započeli smo polaskom iz Çatalce, s ciljem da nastavimo put prema kući. Vožnja je protekla uglavnom po autoputu, ali kako smo prilazili granicama, saobraćajne gužve su postajale sve veće. Iako smo pokušavali da planiramo pauze i vožnju u periodima smanjenog saobraćaja, ipak smo zadržani na granicama na obe strane – Turska–Bugarska i Bugarska–Srbija – što je znatno produžilo put. Dan 27 bio je nastavak povratka kroz Srbiju. I dalje smo se susretali sa gustim saobraćajem na granicama, ali iskustvo, strpljenje i dobro raspoloženje su nam pomogli da mirno prevaziđemo sve čekanja. Nakon ovih dana vožnje, konačno smo stigli kući, završivši dug i nezaboravan put kroz Tursku, Gruziju i Jermeniju, prepun avantura, prirodnih lepota, istorijskih znamenitosti i nezaboravnih susreta. 🚐🏡
Za ovaj dnevnik zaslužan je ChatGPT koji je obrađivao i dodavao neke podatke o lokacijama i sve to lepo aranžirao u ovaj putopis.